РАДНЕ НАВИКЕ

Поштовани родитељи првака,

Радне навике усвајају се постепено кроз дуги период одрастања.   Веома су важне за живот сваког појединца, па и детета. Развијају се формирањем дететовог правилног односа према раду и његовим постепеним  увођењем у рад.

Приликом формирања радних навика треба ускладити задатке које пред дете постављамо са његовим узрастом и способностима.  Велику улогу у формирању радних навика имају примери одраслих. Дете се навикава на испуњавање обавеза  угледајући се на своје родитеље  са којима се идентификује, али на околину.

НАЈВАЖНИЈА ЈЕ ПОЗИТИВНА ПОРОДИЧНА KЛИМА ( слога родитеља и њихова заједничка брига за учење и васпитање деце је најважнија за психичко здравље деце ).

ДНЕВНИ РАСПОРЕД РАДА У KУЋИ ( дете треба знати када је време за јело, учење, игру, спавање ...) Правилан распоред  ће увелико утицати да дете радије почне да учи и све своје школске обавезе уради на време, јер је мотивисано оним што следи након тога.

Имајте у виду да је за правилно сазревање неопходно и време за одмор и игру.

KАДА УЧИТИ? Након доласка из школе и одмора , дете треба учити предмете који су тога дана били у школи.

ДОМАЋЕ ЗАДАЋЕ су изузетно важан и одговоран посао сваког ученика, који треба обављати савесно и редовно. Заинтересoваност родитеља за домаће задатке делује на дете стимулативно. СТАЛНО МЕСТО ЗА УЧЕЊЕ од велике је важности. Само прилажење и седање на то место је добар подстицај за учење и у том случају ученик је већ психички припремљен за рад.

         Радне навике се развијају инсистирањем на томе да дете има свакодневне обавезе, себи примерене и да их доследно испуњава. Деци не треба помагати у извршавању обавеза, али их треба подстаћи и подржати.

         Јако је важно да родитељи првака  развијају самосталност код деце а не  да седну заједно са децом  и  “да стичу радне навике .” Развијање радних навика је процес и потребно је време и стрпљење. Радне навике код детета могу се изградити поштовањем следећих принципа:

          Децу треба  подстицати   да започете  активности доведу до краја, да не одустају и не остављају ”за после”. Не треба их  ни прекидати  у започетим активностима, осим ако то није неопходно. Деца коју често прекидамо у  активностима и упућујемо   да ураде нешто друго,   и која због тога своје активности  “сецкају« и поново започињу” теже развијају концентрацију.  Радије сачекајте крај активности , уз обавезно напомињање да  ће, на пример, ручак бити готов за пола сата, па га онда најавите за 15 минута… Овако дајете времена детету да заврши започету активност и учи да планира и прилагођава темпо рада.

                         Дете треба у што већој мери подстицати на  самосталност у раду.  Родитељи треба да се уздрже од  израде домаћих задатака, јер су они дететова обавеза. Ви будите подршка. али се директно укључите   само уколико дете од вас тражи помоћ за нешто што не разуме.

Објасните детету да је израда домаћег задатка приоритет, а друге  активности треба да сачекају (гледање цртаног филма на пример или играње). Омогућите му мир. Дете не треба прекидати потпитањима ”можеш ли”, ”да ли ти је тешко”, ”хоћеш да ти помогнем”. Немојте седети поред њега, али будите присутни, док не стекне сигурност у своје знање.

                               Потребно је дете похвалити за уложени труд. Не треба постављати превисоке захтеве нити прекоревати због  тренутног неуспеха јер то  може да га демотивише, али и да развије осећај несигурности. Немојте га поредити са другима, већ га охрабрујте. Објасните зашто је важно да нешто уради – немојте му наметати обавезе без објашњења. На тај начин ће се развијати осећај одговорности.

Педагог школе, Весна Пушоњић